(u startu moram da se zahvalim profesmoru za inspiraciju)
Odlučio sam da ovaj Dan nad danima obeležim na specifičan način.
"Prog" je, kao što sam već ranije pomenuo, mutna reč. Reč koju su, kao i većinu njoj sličnih, izmislili novinari da bi lakše smeštali izvođače u kutije. Avaj, DB se ne bi dao u kutiju smestiti pa da mu platite. Ta činjenica je, ujedno, jedan od motiva koji stidljivo isplivavaju na albumu "The Man who sold The World". Čisto "for the record", da se zna, da je po mom mišljenju tmwstw verovatno naj-proggy album pomenutog izvođača. Ali, to je subjektivna opaska, koja je, pored toga, značajna otprilike isto toliko koliko vrede kovanice pomenutih novinara, ako ne i manje.
Preskočiću prvu pesmu, na albumu ("The width of a circle"), jer je ona veoma interesantna (ako ne najinteresantnija).
Ovaj album je mračan. Po redu, treći u Bouvijevoj karijeri (pod tim imenom). Zapravo - drugi, ako ne računate onaj album koji većina ljudi i ne računa.
Bouvi ima, pa, problematične gene. Njegova porodica sa majčine strane ima istoriju mentalnih bolesti. A jedina Dejvidova tadašnja podrška - stariji polubrat Teri - je i sam završio u bolnici samo nešto malo pre nego što je Dejvid počeo da radi na tmwstw. Druga pesma na albumu je -
Cela prva strana ploče se nastavlja u sličnom (na momente duhovitom) šizofrenom maniru:
Nazovite to mojim ludilom, ali ja nikako ne mogu da se otmem utisku da ovaj album sadrži implicitnu svetlost u sred tunela.
Druga strana ploče se bavi (ovaj put globalnim) samouništenjem čoveka. Od serijskih ubica, preko svemirski aranžiranih mašina spasa
pa sve do centralne pesme - mračno! Pompezno nazvana "The Man who sold The World" je pretposlednja na albumu. Tekst je divno koncizan, a sintisajzeri će učiniti da želite da se sklupčate u ćošak i zatvorite oči da vas niko ne bi video.
Ovde moram malo da digresiram u meta-priču. "The Man who sold The World" je hit! Stvarno jeste. Ima fenomenalan gitarski rif na početku; savršeno podižuću frazu na bridžu ka refrenu; (jednostavan) pevljiv refren; prostu formu. Svi sastojci su tu. DB je *sigurno* znao da će ostatak albuma biti manje zapažen zbog ove činjenice. Kao da je želeo da time pošalje poruku. Čak, kad izvadite pesmu iz konteksta albuma, skoro pa da možete da ne primetite (pomalo neprijatan) mozgoburgijajući zvuk koji daje ritam u pojedinim delovima pesme.
A poslednja pesma? Poslednja pesma je nešto najoptimističnije što ćete ikada čuti. Doduše, to je uglavnom zato što se pesma nalazi baš na kraju baš ovog albuma.
Odlučio sam da ovaj Dan nad danima obeležim na specifičan način.
"Prog" je, kao što sam već ranije pomenuo, mutna reč. Reč koju su, kao i većinu njoj sličnih, izmislili novinari da bi lakše smeštali izvođače u kutije. Avaj, DB se ne bi dao u kutiju smestiti pa da mu platite. Ta činjenica je, ujedno, jedan od motiva koji stidljivo isplivavaju na albumu "The Man who sold The World". Čisto "for the record", da se zna, da je po mom mišljenju tmwstw verovatno naj-proggy album pomenutog izvođača. Ali, to je subjektivna opaska, koja je, pored toga, značajna otprilike isto toliko koliko vrede kovanice pomenutih novinara, ako ne i manje.
Preskočiću prvu pesmu, na albumu ("The width of a circle"), jer je ona veoma interesantna (ako ne najinteresantnija).
Ovaj album je mračan. Po redu, treći u Bouvijevoj karijeri (pod tim imenom). Zapravo - drugi, ako ne računate onaj album koji većina ljudi i ne računa.
Bouvi ima, pa, problematične gene. Njegova porodica sa majčine strane ima istoriju mentalnih bolesti. A jedina Dejvidova tadašnja podrška - stariji polubrat Teri - je i sam završio u bolnici samo nešto malo pre nego što je Dejvid počeo da radi na tmwstw. Druga pesma na albumu je -
Cela prva strana ploče se nastavlja u sličnom (na momente duhovitom) šizofrenom maniru:
Some say the view is crazy
But you may adopt another point of view
But you may adopt another point of view
Nazovite to mojim ludilom, ali ja nikako ne mogu da se otmem utisku da ovaj album sadrži implicitnu svetlost u sred tunela.
Druga strana ploče se bavi (ovaj put globalnim) samouništenjem čoveka. Od serijskih ubica, preko svemirski aranžiranih mašina spasa
pa sve do centralne pesme - mračno! Pompezno nazvana "The Man who sold The World" je pretposlednja na albumu. Tekst je divno koncizan, a sintisajzeri će učiniti da želite da se sklupčate u ćošak i zatvorite oči da vas niko ne bi video.
Ovde moram malo da digresiram u meta-priču. "The Man who sold The World" je hit! Stvarno jeste. Ima fenomenalan gitarski rif na početku; savršeno podižuću frazu na bridžu ka refrenu; (jednostavan) pevljiv refren; prostu formu. Svi sastojci su tu. DB je *sigurno* znao da će ostatak albuma biti manje zapažen zbog ove činjenice. Kao da je želeo da time pošalje poruku. Čak, kad izvadite pesmu iz konteksta albuma, skoro pa da možete da ne primetite (pomalo neprijatan) mozgoburgijajući zvuk koji daje ritam u pojedinim delovima pesme.
A poslednja pesma? Poslednja pesma je nešto najoptimističnije što ćete ikada čuti. Doduše, to je uglavnom zato što se pesma nalazi baš na kraju baš ovog albuma.
In the corner of the morning in the past
I would sit and blame the master first and last
I would sit and blame the master first and last
No comments:
Post a Comment