Sneg

Bio je baš topao dan. Bilo je sparno, jedva se disalo. Doduše, spremala se kiša. Eto, za neki sat će biti pljusak.
Sedeo sam u Pionirskom parku i razmišljao ni o čemu (kao po običaju) kada se desila magija o kojoj bih da napišem par reči. Dunuo je malo jači vetar. Ništa posebno. Ne bih ni primetio da nije počeo da pada sneg svuda oko mene.

Park je bio pun maslačaka. Doživljaj je bio potpuno nadrealan. Na trenutak sam stvarno pomislio da pada sneg i da ja sedim tu na suvoj klupi u majici s kratkim rukavima i toplo mi je, i sneg ipak pada. Fenomenalno.

I onda sam se setio ove cvetne pesme koju dugo već nisam čuo. Nadam se da će vam se svideti. Žmurite.

I još jedna, dečija.

Fads, Part 2

(sa blagim zakašnjenjem i izvinjenjem)

"He was too old to rock'n'roll, but he was too young to die". Jethro Tull istražuju ovu misao i formiraju priču oko nje. Ray je bajker, i njegovo vreme je prošlo. On polako postaje bolno svestan te činjenice.

Jedan drastičan korak kasnije, on se budi u potpuno novom okruženju.

Dok se "Quadrophenia" fokusirala na pojedinca i njegov doživljaj trendova, ovde imamo priču o trendovima samim po sebi. Do "Too Old To Rock And Roll, To Young To Die", Ian Anderson (mozak iza muzike Jethro Tull) je imao dovoljno vremena da se izvešti u pisanju koncepata. Jedna lepa osobina koju ovaj album ima je da mogu da vam pustim pesmu iz središta koncepta "From A Deadbeat To An Old Greaser" i da se ne brinem o spoilovanju doživljaja, za slučaj da uzmete na sebe obavezu da preslušate album:

Oni koje zainteresuje dijalog će verovatno želeti da istraže pojam "beatnik", kao i da nakon toga ponovo odslušaju "Quadrophenia" ako još nisu.

Ray kao lik uopšte nije nešto preterano dopadljiv, ali Ian, kao pravi "rock minstrel", nadoknađuje svojim pripovedačkim sposobnostima. Album je prosto preplavljen egzistencijalnom diskusijom. Preporučujem ga svima vama koji "se tražite" i "pitate se čemu sve to". Ian (kao po običaju), ne nameće svoja viđenja rešenja, ali daje odličnu osnovu za kontemplaciju i diskusiju.

Muzika je, nekarakteristično za Jethro Tull (opet, kao po običaju), snažno usmerena ka tome da tekst izađe u prvi plan, i da se Ianove rečima izražene misli što lepše portretišu. Slično filmskoj muzici, recimo. Funkcionalno.

Ne bih da gnjavim previše. Idite slušajte. :) Vredi tih 40 minuta koliko će vam oduzeti.

P.S. Čisto da se ogradim - ovaj album nikako nije reprezentativan za Jethro Tull. Jethro Tull su veoma kompleksan bend sa više slojeva specifičnosti, i nema tog blog posta u kojem ću sve što su radili što je interesantno moći da pokrijem. Fokus ovog bloga je na konkretnoj temi konkretnog albuma.