"Hounds of Love" počinje sa jednom od najpopularnijih pesama Kate Bush - "A Deal with God", tj. "Running Up That Hill". Odustala je od prvog naslova jer se plašila da će pesma biti cenzurisana od strane velikih medija. Avaj. Nikada sebi nije oprostila.
Kate se pitala šta bi se desilo kada bi muškarac i žena mogli da zamene mesta. Verovala je da bi to dovelo do dubljeg razumevanja, i da bi Svet bio lepše mesto. Shvatila je da zamena mesta ne bi bila "deal" sa Đavolom, kako se možda isprva čini, već sa Bogom. Ova pesma definiše koncept "Hounds of Love", i pored toga, naravno, odlično funkcioniše sama za sebe. Spot je ... njen.
Koliko često ste bili u prilici da slušate muziku drugog naroda?
Jeste li primetili da drugi narodi imaju muziku?
Svi.
To vredi da uložite misao, ili dve.
Rokia dolazi iz Malija. Ćerka je diplomate. Ovo znači dve stvari. Prvo - dosta je putovala kad je bila mala. Drugo - čudno su je gledali kada je izrazila želju da se bavi muzikom, pošto joj, kao aristokratiji, to ne priliči. Rokia ne samo da je htela da se bavi muzikom, nego je uzela gitaru u ruke, uz to da, naravno, nije zaboravila na tradicionalne instrumente svog naroda. Ona je ćerka diplomate.
Ja volim irce, i irsku muziku, a ovo je prog blog, i prosto bih se osećao krivim ako bih izostavio narednu pesmu.
"Jig of Life" je sa albuma "Hounds of Love", koji odmahsadaodmah treba da stavite na svoj "TO-LISTEN" spisak. Kratko ću digresirati i napomenuti da album nije ceo irska muzika. Zapravo, bolje bi bilo reći da KB inače nije ovakva. Pesma je prilično jedinstvena u kontekstu njene diskografije, i to je čini još moćnijom. Verovatno je u pitanju bio uticaj prijatelja Gejbrijela, koji se u jednom trenutku svoje karijere potpuno okrenuo pokretu koji je nazvan "world music". Elem, poslušajte tekst. Dobar je.
A sada - twist. Moramo malo i da odskočimo od naslova. :)
Iskreno ne mogu da odlučim da li mi se više sviđa ova verzija, ili ona od "Simon & Garfunkel". To zaista nije fer, s obzirom na to da je "El Condor Pasa" peruanska pesma. "12 girls band" je grupa kineskinja koje sviraju zapadnjačku (uglavnom klasičnu) muziku na kineskim tradicionalnim instrumentima. Zvuči ludo, zar ne?
Na kraju bih pomenuo i bend koji me je baš skoro veoma obradovao kada sam nabasao na njih.
"Nit" svira muziku sa istoka, sa zapada, živahnu, melanholičnu. Dajte im jezik, i oni će ovladati. Prisustvovati njihovom nastupu je putovanje oko sveta. Nađite ih i slušajte. :)
Prvi put sam ga čuo davno, i sećam se da nakon prvog albuma ništa nisam upamtio. Bilo mi je čudno. Album prepun zvuka. Nikako težak za slušanje. Sasvim prirodan. Lep. Nalazi se na raskršću umetničkog i popularnog (ako tako nešto postoji). Nikada više nisam doživeo tako direktnu lepotu. Osim kada sam otkrio igru.
Na omotu od albuma pišu imena nekih ljudi. Iza svakog od njih stoji po (barem) jedan blog. Ipak, tada su za mene to, zaista, bila samo imena:
Stomu Yamash'ta
Steve Winwood
Al Di Meola
Klaus Shulze
Michael Schrieve
Na prvo slušanje, novi hit u Rizminoj prodkuciji - imenom "Baksuz" - deluje kao loš pokušaj izvođenja popularizovane kombinacije hip-hop i svadbarske muzike. Atmosfera deluje jeftino, i tekst ne posebno inventivno. Prosečan slušalac bi pomislio da je ovoj pesmi mesto samo u ambijentima koji su suviše pijani da bi bilo ko obraćao pažnju na to šta se sluša. Prosečan slušalac bi pogrešio. Pogledajmo.
Pesma počinje sa jednostavnim ritmom na bongo bubnjevima. Na taj način se zapravo šalje subliminalna poruka slušaocu da će pesma biti vesela, da se mišići pripreme za ples, i um uvede u primitivan plemenski režim. Slične pokušaje smo imali i kod znamenitih Talking Heads, koji su poznati po svojim umetničkim poletima u muzici (Nju Jourk, sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka).
Prvo iznenađenje dolazi ubrzo, kada bongo bubnjevi bivaju pomešani sa svojom elektronskom braćom (viećemo već da ova mešavina nije slučajno tu). Ritam u pesmi asocira na zvuke Daft Punk u svojoj ranoj fazi, kada su još uvek aktivno eksperimentisali sa efektima koji mogu da se postignu jednostavnim elektronskim ritmovima.
Strofa koju izlaže Crni Nebojša je maglovita i jedva joj se hvata smisao. Tek iz drugog ili trećeg slušanja biva jasno šta je pisac hteo da kaže, i ovo je idealno, s obzirom na to da je inače radnja smeštena u mamurno jutro uoči ženidbe. U toku strofe se polako pojavljuju trubači u zvuku. Ovo dolazi taman sa naglašavanjem smisla centralne teme pesme - svadbe. Ili tako deluje.
Refren nam izlaže osnovni dramski "catch" dela. Protagonista nije siguran da želi da se ženi na dan ženidbe. Ovo se prilično direktno da interpretirati kao sukob starog i novog u duhu protagoniste, i predstavlja svevremensku temu u umetnosti. Sa tim sukobom kao osnovnim motivom, nalazimo smisao i u sukobljavanju primitivnih bongo ritmova i elektronskih, kao i u paralelnom zvuku (tradicionalne) trubačke muzike uz zapevanje u refrenu, nasuprot hip-hop recitovanju i modernim bas linijama i sintisajzerima.
Dodatna literatura za radoznale može biti "Mile protiv muzičke industrije", gde je Mile već na sličan način istraživao sukob između trubača i ... pa ... drugačije muzike.
Pokazuje se da je u produkciju ovog hita ušlo mnogo promišljanja, istraživanja, i uticaja sa raznih strana, a ukombinovanih na jedinstven način, kako bi se dobilo vrhunsko umetničko delo. Okrenimo se raspletu.
Kada smo ustanovili fundamentalan problem kojim se delo bavi, vredi da se posvetimo malo i razrešenju koje umetnici nagoveštavaju. Naime, čitava pesma je ispunjena aluzijama na alkohol. U spotu imamo flaše nasumično raspoređene po scenama. Imamo mutne deonice. U muzici se oseća isto to lelujanje, mamurluk, i generalno osećaj izgubljenosti. Sve ovo služi da slušaocu/gledaocu usadi u um koncept da je alkohol pravi put. A zašto to? Ideja ovde nikako nije banalna. Iz iskustva znamo da sećanja mogu da postanu nepouzdana nakon konzumacije dovoljne količine alkohola. Isto tako, mnoge bitne odluke u životu donosimo baš u pijanom stanju. Pa, zar nije onda alkohol simbol sinteze prošlosti, sadašnjosti i budućnosti? Zar nije očigledno da sukob između prošlosti i budućnosti, o kojem se ovde diskutuje, treba razrešiti kroz sintezu! Kroz uzimanje lepog i sa jedne i sa druge strane, uz otklanjanje lošeg, zarad opšteg poboljšanja situacije. Naš protagonista će se ženiti, i ostaće veran (ne smemo misliti o uništavanju braka), ali i dalje postoji jedna ženska osoba kojoj se raduje podjednako kao svojoj ženi, ako ne i više. U pitanju je, evidentno, ćerka koja je na putu.
Iz ponuđenog vidimo da je tematika kojom se umetnici bave izuzetno duboka. Ako posvetimo malo vremena tome, lako se priča može uopštiti i svesti na dileme sa kojima se svakog dana suočavamo, uz pozitivan podsticaj, da živimo život hrabro, snažno, uporno gledajući napred. Laku noć.
