Veza između progressive rock muzike i punk pokreta je jasna kao dan.
Hajde sada da kratko uživamo u činjenici da sam uspeo da sročim rečenicu zbog koje bi se engleski seljak udružio sa lordom protiv zajedničkog neprijatelja.
Što više slušamo progresivce, to više stičemo utisak da im je jedini cilj u životu da budu drugačiji. Jer, zaista, izvesni izvođači su spremni da naprave ne-muziku i da je nazovu muzikom samo da bi time postigli nešto novo. U tom smislu, pankeri i progresivci zaista imaju sličnosti u pristupu stvaranju.
E, Peter Gabriel je panker među progresivcima.
Pričamo o čoveku koji:
Ipak, iznenađenja tek dolaze. Gabriel se nakon odvajanja od Genesis tek upustio u isprobavanje. Ne bih zalazio u priču o konkretnim albumima ili pesmama - mada nije da nema šta da se priča. Interesuje nas Gabrielova neustrašivost pred baukom kojeg su mnogi prog izvođači elegantno izbegavali - muzički spot!
Ma koliko se trudili, nećete naći puno spotova progressive bendova. Zli jezici bi rekli da je to zbog toga što su sve bitne prog grupe nestale posle 70ih ... (nervozna pauza) ... Dakle.
Progresivci ne vole kamere. Tako se ispostavi. Verovatno im je medijum suviše ograničen (jedna interpretacija umesto duboke visokointelektualne slobodne forme koja je muzika i tako te dugačke reči). Gabriel je odlučio da to jednostavno nije tako. Igrao se sa novom tehnologijom isto onako slobodno kao što su se muzičari oko njega igrali instrumentima. Otkrivao je načine da produbi misao kroz sliku i uspeo da ponudi gladnom slušaocu kolačić više od ostalih.
Do sada linkovani spotovi prikazuju baš to njegovo "igranje tehnologijom" koje mu je praktično postalo zaštitni znak. Stop-motion, suptilne montaže, usporavanje i ubrzavanje toka vremena. Naravno, Gabriel nije jedini koji je ovo radio. Osamdesete su prepune psihodeličnih spotova i blesavih trikova sa kamerom. Gabriel je uspeo da zadrži svoju distancu od običnog sveta time što njegovi eksperimenti nisu čudni samo da bi bili čudni. Oni funkcionišu. Naravno, ne moramo se baviti trikovima da bismo imali dobar spot:
Gabriel je star čovek. Pogledajte ga samo.
Ne, čekaj ... pogrešna slika ...
Ali ga to ne sprečava da vozi biciklu na sceni:
Ili da i dalje radi isto što je radio kad je bio mlad, doduše, na nov način:
Arogancija je kada mator čovek piše muziku tako da nama razmaženim slušaocima ne smeta činjenica da je istom tom matorom čoveku od matorosti propao glas. Kako drugačije opisati takvo ponašanje?
Hajde sada da kratko uživamo u činjenici da sam uspeo da sročim rečenicu zbog koje bi se engleski seljak udružio sa lordom protiv zajedničkog neprijatelja.
Što više slušamo progresivce, to više stičemo utisak da im je jedini cilj u životu da budu drugačiji. Jer, zaista, izvesni izvođači su spremni da naprave ne-muziku i da je nazovu muzikom samo da bi time postigli nešto novo. U tom smislu, pankeri i progresivci zaista imaju sličnosti u pristupu stvaranju.
E, Peter Gabriel je panker među progresivcima.
Pričamo o čoveku koji:
- je otvoreno napao instituciju koju je čitava Evropa bukvalno navijački podržavala
- je definisao do tada nepostojeći muzički pravac koji se zasniva na tome da se ljudima za koje niko nikada nije čuo jednostavno dozvoli da kažu nešto
- je kao "klinac" bio ključna figura jednog od pionirskih prog bendova da bi najednom (iskreno pomiren sa bendom) odlučio da mu treba osamljivanje, u kojem je ostao do danas (trenutno ima 61 godinu i još uvek nastupa)
Ipak, iznenađenja tek dolaze. Gabriel se nakon odvajanja od Genesis tek upustio u isprobavanje. Ne bih zalazio u priču o konkretnim albumima ili pesmama - mada nije da nema šta da se priča. Interesuje nas Gabrielova neustrašivost pred baukom kojeg su mnogi prog izvođači elegantno izbegavali - muzički spot!
Ma koliko se trudili, nećete naći puno spotova progressive bendova. Zli jezici bi rekli da je to zbog toga što su sve bitne prog grupe nestale posle 70ih ... (nervozna pauza) ... Dakle.
Progresivci ne vole kamere. Tako se ispostavi. Verovatno im je medijum suviše ograničen (jedna interpretacija umesto duboke visokointelektualne slobodne forme koja je muzika i tako te dugačke reči). Gabriel je odlučio da to jednostavno nije tako. Igrao se sa novom tehnologijom isto onako slobodno kao što su se muzičari oko njega igrali instrumentima. Otkrivao je načine da produbi misao kroz sliku i uspeo da ponudi gladnom slušaocu kolačić više od ostalih.
Do sada linkovani spotovi prikazuju baš to njegovo "igranje tehnologijom" koje mu je praktično postalo zaštitni znak. Stop-motion, suptilne montaže, usporavanje i ubrzavanje toka vremena. Naravno, Gabriel nije jedini koji je ovo radio. Osamdesete su prepune psihodeličnih spotova i blesavih trikova sa kamerom. Gabriel je uspeo da zadrži svoju distancu od običnog sveta time što njegovi eksperimenti nisu čudni samo da bi bili čudni. Oni funkcionišu. Naravno, ne moramo se baviti trikovima da bismo imali dobar spot:
Gabriel je star čovek. Pogledajte ga samo.
Ne, čekaj ... pogrešna slika ...
Ali ga to ne sprečava da vozi biciklu na sceni:
Ili da i dalje radi isto što je radio kad je bio mlad, doduše, na nov način:
Arogancija je kada mator čovek piše muziku tako da nama razmaženim slušaocima ne smeta činjenica da je istom tom matorom čoveku od matorosti propao glas. Kako drugačije opisati takvo ponašanje?
nokada mi ne bi
ReplyDeletepalo na pamet da ga opišem kao arogantnog :)
odličan blog, though!